Премотај унатраг!

Премотавање

Премотавање је постало архаизам. Старији читаоци се сећају времена када су у употреби биле касете и унутар њих траке, па уколико бисте желели да чујете јак риф у Cowboys from Hell на понављање (данас се користи англицизам repeat) морали сте да премотавате траку унатраг. Истоветна ствар је била и са филмским касетама - VHS. Рецимо ако сте хтели да поновите сцену када Сонија изрешетају на пумпи у филм Кум, или кад ванземаљац изађе из утробе једног члана посаде у филму Осми путник, опет бисте премотавали траку.

Употреба

Велики део производног процеса настајања филма се одвија након снимања, у студијима или лабораторијама за постпродикцију. Ту се филм заправо склапа. Снимили сте материјал који сада треба да монтирате, односно послажете сличице у смислену целину - причу. У монтажи је добар део посла премотавање, пустиш сцену који си измонтирао па је гледаш једном, други пут, трећи пут, ловећи успет грешке које си снимајући правио или које су правили глумци на сцени, монтираш поново па опет гледаш. Дакле, пуштање - гледање - анализирање - поновно монтирање - пуштање - гледање - анализирање и тако док не добијете оно што сте замислили некада давно. Сво време заправо премотавате материјал унапред и унатраг како би сте што боље урадили монтажу, јер монтажа је душа филма.

Током овог процеса аутори су приметили да и поступци премотавања материјала могу да буду саставни део филмског језика и да га значајно обогате, поготову - премотавање унатраг.

Оно што је већ приликом првог премотавање унатраг постало јасно је да је реч о изузетно вештачком поступку који разбија илузију филма. Стога исти и није много коришћен током филмске историје. Али постојали су аутори који су у овом поступку видели начин да побољшају сопствени филмски језик.

Трик

У суштини на први поглед ради се о обичном трику, варки или опсцени ако хоћете. Делује као да се дешава нешто немогуће, поготову ако се вешто користи. Star Wars је добар пример овога. Сцене у којима је приказана употреба "силе" као специјалне вештине Џедаја са једне и Ситова са друге стране, урађене су помоћу премотавања унатраг. Објекат треба да уз помоћ употребе "силе" долети до глумца. Сниман је тако што би актер до кога је требао да долети рецимо лајт сејбер бацио сабљу од себе а онда се сцена пушта премотана унатраг. На тај начин изгледа као да се мач погигао са земље сам од себе и долетео до руке одређеног лика. Трик  је зато што се не види да је снимак премотаван унатраг већ гледаоц бива преварен и увучен у филмску илузију.

Сабласност

Због тога што се снимани обејкти у премотавању унатраг крећу нериродно добија се ефекат нечег страшног, сабласног, нечег што је тешко појмити. Зато се користе у хорор филмовима. Навешћемо филм Дракула редитеља Френсиса Форда Кополе у којем је имамо сцену у којем Дракулине Невесте, опседају несрећног Џонатана те му у еротском заносу пију крв. Одједном у прострију упада гроф Дракула а Невесте беже од њега унатраг. Тиме се истиче њихова натприродност и злоба зато што су чудовишта. Исти поступак се користи у другој сцени када Луси, новопечени вампир, устаје из гроба. Пошто је суоче са крстом - Ахилова пета вампира поред белог лука - она се враћа назад у гроб. Како би се поново нагласила сабласност тренутка, повратак у гроб је исто сниман премотавањем унатраг.  

Сећање

Са друге стране овакав поступак је доста простији ако је очигледан, односно ако редитељ не покушава да га сакрије већ га намерно наглашава. Ово се чини када јунак доживи провиђење и напрасно се присети нечега из прошлости, онда редитељ у монтажи премотава унатраг од тренутка епифаније до тачке у прошлости која је важна и прикаже нам опет сцену која је значајна за јунака. Уколико се ради о комедији премотавање ће бити убрзано, зато што такви снимци производе комичан ефекат, поготову ако му се још дода и звук траке која се премотава.

Изузетност

Још један поступак који се често користи, мада више у музичкој индустрији него у филму, служи да прикаже изузетност или посебност јунака у одређеној сцени. Ради се о сложеном поступку зато што је кадар, који је углавном пун статиста, премотаван унатраг док се главни актер креће нормално. Дакле док сви иду уназад он иде унапред, чиме се жели истаћи изузетност или неприлагођеност, јер тобоже ја слушам само рок музику а све око мене сељаци (јебала их Цеца бла бла), па онда истичемо такво душевно стање премотавањем унатраг, чиме добијамо ретроградност друштва а кретањем унапред истичемо прогресивност појединца.

Рађање филма

Коначно долазимо до поенте размишљања о филмском поступку који смо описивали а то је истина да је премотавање унатраг родило филм и утврдило га као самосталну уметничку форму. Најбоље је овај поступак искористио, можда чак и први, највећи редитељ без премца Сергеј Ејзенштајн. Ејзенштајн је дефинисао филмски језик, установио монтажни поступак и отиснуо филм у једном правцу у којем се креће и дан данас. Илузорно је причати колико филмова не би било снимљено да није било овог редитеља, у томе је његова права величина.

Ради се о филму Октобар. Филм прати догађаје бурне 1917. године и бољшевичке револуције, односно почетак рађања прве социјалистичке земље Совјетског Савеза. Филм почиње једним великим, сабласним спомеником цара Александра III који, као симбол репресије над руским народом, бива срушен у ономе што ће бити познато као фебруарска револуција.

Видимо у кадру како на цара, који седи и држи симболе власти, скиптар и жезло, бацају куке и повлаче споменик на земљу који се разбија. Јасно је да се ради о свргавању династије Романов, међутим, пошто бољшевици нису дошли на власт већ је она припала Александру Керенском и његовој привременој влади, револуција није успела. Сада Ејзенштајн жели да нам покаже трагедију Фебруарске револуције и потребу да се свргне Керенски у Октобарској револуцији, и ту долази до изражаја његова генијалност. Узима исти кадар уништавања споменика Александра III, премотава га унатраг чиме симболично истиче повратак монархистичких снага под Керенским и рестаурацију Романових. Међутим, због тога што смо говорили о вештачком поступку какав је премотавање унатраг Ејзенштајн у свом кадру добија неприродну сцену када се споменик злокобно враћа на постоље, чиме је подвукао неприродност стања које је настало у Русији након фебруара 1917. године. Дакле, једним простим поступком, премотавање унатраг, Ејзенштајн је добио двоструку функцију - приказао је рестаурацију монархистичке власти и подвукао неприродност таквог стања. Овакав кадар је заправо родио филм, због тога што је такав начин приповедања својствен само филму. Ни једна друга уметност не може на сличан начин да опише исто такво стање, што значи да је филм тиме постао самосталан. То је права вредност Ејзенштајна и луцидна употреба поступка премотавања унатраг.