Маринац

Рат и уметност

Рат је честа тема сваке уметности. Вероватно је у питању његова разорна моћ и свест код појединца да се дешава нешто значајно. Зато људи узимају рат као међаш прошлих времена па кажу "то је било пре рата" или "чим се завршио рат доселили смо се ту и ту". Чак и историја воли да назива одређене периоде по ратовима - стогодишњи рат, период између два светска рата, у време крсташких ратова итд. Ако говоримо о XX веку имамо само ратове и периоде између. Један од великих ратова који је трајно променио Америку био је Вијетнамски рат. Логично и уметност је тај рат врло интензивно тумачила и интерпретирала те је и дан данас честа тема размишљања уметника и научника из целог света. Али чини се да ратови који су вођени након Вијетнамског више нису толико интересантни Американцима. Свега неколико филмова се бави темом америчког ангажмана на Блиском Истоку.

Филмски ратови

До сада нисмо добили ни један филм који би био у рангу Апокалипсе данас или Ловца на јелене а да се бави било којим ратом које су Американци имали у последњих 30 година. Можда је разлог што сукоби након Вијетнама више нису имали такав погубан утицај по јавно мњење у Америци, односно новији ратови су били одлично упаковани па су некако и побегли чак и вештим уметничким очима. Филмови који се баве овом тематиком су углавном досадни. Катанац за бол је чак добио и оскара мада је он више био интересантан у светлу тога да је оскара за режију добила прва жена редитељ, а не због тога што је филм заправо добар. Међутим, филм Маринац има за тему Први заливски рат 1991. године и реч је о изузетно израђеном уметничком делу.

Телевизијски рат

Први заливски рат је иначе специфичан по томе што је то први рат који је преношен на свим телевизијама, баш као што ви данас гледате пренос фудбалске утакмице. Амерички медији су одрадили одличан посао и само од снимака телевизије би могао да се изради један документарно/пропагандни филм изузетног величања супремације Американаца на бојном пољу. Уз то рат је имао високу гледаност што значи да су се Американци ужелели добрих вести са неког бојног поља које нису имали још пре рата у Вијетнаму.

Говорити о овом сукобу без рата у Вијетнаму је немогуће због тога што је то била прва Америчка интервенција далеко од куће још од Вијетнама, а то је био и први сукоб после Хладног рата. Можда би наше политичке елите, да су гледале ове преносе, боље изабрале своје савезнике у ратовима 90-их година.

Маринац као ужас рата

Филм прати причу о обуци и слању на фронт групе маринаца који долазе са маргина друштва - црнци, мексиканци или шире латиноси, као и припадници беле сиротиње (white trash), чиме се наставља наратив из претходних ратова у којима у војску одлазе они који немају другог избора сем пушке. Сви су изузетно млади и наивни момци који су очекивали да ће учествовати у једном новом, можда и часнијем рату од Вијетнама. Један од њих по наређењу, иначе студент класичне књижавности, пише врло ласцивне, примитивне те литерарно празне поруке генераловој жени. Он учествује у злочину према предмету изучавања на факултету, чиме се додатно подцртава учествовање у злочину рата.

Поредба два рата

Време проведено у пустињи почиње да се игра са крхком психом младих људи који су бачени далеко од куће очекујући рат који се можда неће ни десити. Управо то време које пролази изузетно споро у песку и хоризонту којег нема, у равници и прашини која вам је константно у очима тера наше јунаке, који су ипак деца, да праве глупости. Њихов варваризам је последица ничег другог до досаде у пустињи и жељног ишчекивања да коначно почне сукоб, те сањања да ће управо њихов метак бити тај који ће смакнути Садама Хусеина. Према томе чувена реченица - да негде постоји метак са вашим именом на њему - у контексту овог филма не значи сигурну смрт већ прилику да се постане славан. Томе треба да додамо и чињеницу да младићима на фронту недостају њихове породице и девојке, једном од њих чак жена пошаље и снимак секса са другим мушкарцем, како би му се осветила због његовог швалерисања. Интересантно је да је порно снимак прелепљен преко Ловца на јелене, а већ у другој секвенци филма док копају ровове креће музика од групе Doors на шта главни јунак бесно констатује да не могу да имају ни музику из свог рата. Ове ситуације јесу поређење са ратом у Вијетнаму и истичу став ликова да учествују у нечему тривијалном а не величанственом као што је био Вијетнам.

Најзад, сам рат почиње у којем наши војници неће - испалити ни метак а рат ће већ бити готов. Ипак постоји упечатљива сцена у којем имамо колону избеглица која је погођена напалмом и потпуно опустошена. Наравно и ово је асоцијација на Вијетнам јер је разорност напалма и трагедија коришћена овог оружја један од лајт мотива тог рата. Сцена има изузетну поетичност зато што видимо живот који је нагло прекинут, смрт која је дошла изненада и у тренутку зауставила хиљаде људи. Због удара, песак у околини је прекривен пепелом, и док наши јунаци корачају кроз ужас, скидају површински слој пепела да би се испод појавио потпуно чист и скоро бео песак. Рат је претворен у оно што је он увек и био - деструкцију која ће врло брзо прекрити пустиња и потпуно је прогутати. Наравно на таквом ужасном месту пуном разбијених глава, запаљених тела и страшног тренутка наши јунаци одлучују да направе паузу и узимају да једу. Потпуно умртвљење свих чула и губљење емпатије омогућавају овај предах, али не и главном јунаку који повраћајући показује људскост, иако се на први поглед она може тумачити и као слабост.

Трагедија повратка кући

Након рата враћају се кући где бивају величанствено дочекани од стране обичних људи. У аутобусу који пролази кроз параду ускаче бивши маринац, вероватно из Вијетнама, који се здрави са њима и велича њихову победу која је "брза" и "чиста", али у његовом изгледу и изгубљеном погледу видимо човека кога је ратна машина самлела и испљунула назад трајно га онеспособивши за нормалан живот. Упозорење за наше јунаке јесте да је овај рат, иако је био "брз" и "чист", урадио то исто њима, те су добили прилику да погледају у своју будућност која не изгледа нимало светла. Филм је подвучен речима - сваки рат је другачији сваки рат је исти - реченица коју наш главни јунак касно схвата.