Балканска међа - одбрана слободе

Коначно прави акциони филм, неоптерећен проблемима етике, ратних злочина, ужаса, насиља, ратних профитера и свега онога што су синоними за Балкан 90-их година. Пред нама је, гледаоче, филм без високих уметничких домета, који не треба у истом ни тражити, нити га на такав начин тумачити. У питању је ратна акција која за циљ има да пре свега прикаже руску супремацију у наоружању, моралу, знању и умећу ратовања у односу на Запад. Албанци су само непријатељ који је претходница Запада.

Постхладноратовски свет

Руси су се пробудили 1999. године када је бомбардована Савезна Република Југославија и схватили бомбе које су падале по градовима и фабрикама наше земље, као бомбе које падају по њиховим постројењима. Заиста, бомбардовање је била једна показна вежба, набијање на колац ако желите српског народа од стране новог светског поретка - постхладноратовског, у којем имамо једну силу којој ћете се или приклонити или нестати. Такву поруку су разумели и на Западу и на Истоку. Ово је било врло отрежњујуће за Русију која је морала да се окрене сопственим капацитетима како би бранила земљу и сфере утицаја на које полаже права.

Чудно звучи али место где је Русија изгубила Хладни рат била је пропаганда. Западни капитализам био је лепше упакован од совјетског социјализма и у томе је филм одиграо значајну улогу. Кремљ је схватио да уколико жели да се бори у новом односу снага мораће да се баци на озбиљан пропагандни рад. Ту су на ред дошли Спутњик и Раша Тудеј као моћни центри пласирања информација и тумачења ствари кроз призму Русије. Рад ниједне од ове две институције није дочекан са одобравањем на Западу, па се то није догодило ни са филмом - Балканска међа. Разлог? Убацивање у простор руских агенција са циљем да се пропагандно поразе "тумачи истине" са Запада, као што је рецимо CNN, BBC и њима слични. То за администрацију, која жели да има тапију на Истину, или што би рекао Vice "стварност каква јесте", значи уплитање у њихов пропагандни простор и мењање односа црног и белог у једну од нијанси сиве или још горе место где ће црно бити претворено у бело.

Идеолошки кишобран

Зашто је важно да прича распада Југославије и поготову бомбардовања има Западну верзију приче? Због тога што су механизми уплитања у послове страних држава опробани управо на нашем терену први пут, да би се потом са тим наставило по Блиском Истоку, Далеком Истоку, Украјини, Грузији, Венецуели итд. Ако би западна прича пропала и њихова акција се показала као злочиначка, што она и јесте била, то би довело у питање позиције САД-а у свим тим деловима света, али и у оним крајевима у којима нису ни веровали да ће имати проблем, што би сутра могла да буде западна Европа. Пошто је међународно право овде заобиђено, прекршено и коначно сахрањено морало је постојати неко оправдање Запада. САД никада не ратују зарад ситних интереса какав је новац, нафта, утицај, ресурси и томе слично, већ искључиво зарад виших циљева - одбране слободе и демократије, то се зове идеолошки кишобран. Њихови непријатељи су зато крволочни диктатори који убијају, једу малу децу, унесрећују свој и околне народе и уопштено говорећи представљају реинкарнцаију Хитлера.

Дакле да бисте могли да прекршите међународно право морате да имате дебео разлог да бисте то починили - геноцид у Сребреници, 800.000 Албанаца протераних са Косова и Метохија, масакр цивила у селу Рачак... Сви они служе као средство да се стигне до циља, а то је одбрана слободе и демократије. Због тога је појава Балканске међе заболела Запад. Показала је да је њихов кишобран шупаљ и да пропушта воду. Велика Британија се, ако је веровати новинарима, спрема да цензурише филм и да забрани његово приказивање у биоскопима. Па да видимо шта је ту проблематично и како тачно овај филм - "подрива мир у региону".

Пропагандни модел Балканске међе

Филм је маестрално пропагандно урађен. Врло је јасно стављено до знања гледаоцу ко су добри а ко лоши момци. Против крволочних Албанаца, корумпиране међународне заједнице, злочиначког бомбардовања устао је одред врхунских војника који у потпуном лудилу рата покушава да задржи аеродром док не стигне појачање. У том смислу филм има форму као Седам самураја / Седам величанствених у којем група појединаца покушава да одбрани село од многобројних бандита и у томе успева због изузетних квалитета појединаца и правде која је на њиховој страни. Албанци пљачкају, силују, кољу децу, убијају свештенике; НАТО бомбе падају по породилишту и убијају новорођенчад - Срби би вероватно рекли истина, ми ћемо рећи претеривање да би се истакло ко је на правој страни сукоба и да би се дао легитимитет руској борби са Албанцима, односно Западом.

Интернационализам као одговор Западу

Интернационалост међу Русима је изузетно важна, у њиховом одреду се налазе припадници разних народа, па чак и религија, чиме њихова борба превазилази национализам и на известан начин представља романтичарску визију Совјетског Савеза. У сцени филма чак један од јунака каже како му недостаје Совјетска Русија и како је тада било мирније. Тиме се подцртава ужас новог светског поретка који се манифестују управо на Косову.

Ликови пролазе кроз трансформацију, њих војна акција задржавања аеродрома мења. Иако су преузели акцију због зараде, одликовања и повратка назад у Русију, ужаси и страдања која се одигравају око њих и у којима они делују мењају њихов однос према материјалном и окрећу се вишем циљу, заштити цивилизације и немоћног српског становништва. Иста трансформација се дешава и између српске полиције где Србина Вука и Шиптара Фадиља зближава војна акција и која нуди једну идеју да је на Косову суживот Шиптара и Срба могућ, а интернационалношћу међу Русима се истиче како тај исти суживот неопходан на глобалном нивоу. Сматрамо да је управо тај суживот и чињеница да њега доносе Руси оно што је у супротности са Западом и његовим схватањем позиција које има на Балкану и шире посматрано свету.

Скроман дорпинос српске кинематографије филму

Требало би да истакнемо и једну поражавајућу чињеницу да су у филму наши глумци одиграли своје улоге катастрофално лоше и да су руски глумци на моменте били природнији од српских, чак и када су говорили на српском језику. То значи да и даље имамо скромне капацитете међу глумцима и филмским ствараоцима те филмским радницима уопште. Да није било значајних средстава и технологије Руса и њиховог умећа Балканска међа би вероватно била негледљива. Такође, хумор је нешто што је итекако фалило филму. Када се обрађује тешка тема - као што је рат - добро је имати комичне ликове и сцене који ће код гледаоца да разбију ужас који посматра, али и да би целој причи донело извесну гротескност што рат у суштини јесте. То су два главна разлога због којих филм није добио уметничку димензију.

У светлу овога што смо рекли звучи смешно изјава продуцената Биковића и Радоњића да филм не треба гледати кроз призму политике, јер само тако може да се гледа и да данас буде тумачен као политички субјект борбе против продора на Исток, те да представља моћно оружје против Русофобије и Србофобије. Зато је дочекан са салвом одушевљења у Србији и са великим негодовањем у региону наших милих суседа и Запада. Филм је извршио свој задатак и уколико је тачна чињеница да су се Британци узјогунили онда Биковић и остали продуценти могу само да трљају руке и да спремају следећи акциони пројекат - Кошаре. То би био велики успех српског филма данас, иако је Балканска међа пре свега руски па потом и српски филм.