Филмски расистички новоговор

Сваки ауторитет се гради и почива на сили, међутим сила без поштовања не доноси ауторитет већ захтева реакцију која може имати анархистичке исходе.

Расизам као једносмерна улица

У Америци се десило ново убиство црнца, прво је полиција убила извесног Џорџа Флојда који је на сред улице дављен преко 8 минута (тренутно у медијима стоји 9, очекујем да ускоро пређе 10), чиме се шумски пожар преселио у ново подручје и захватио још стабала. У Лондону смо имали сукобе антирасиста и полиције против "ултра десних" елемената у британском друштву (који су то елементи није наведено), док је у Паризу већ општа појава да се викендом народ бије са полицијом, те ће ускоро постати туристичка атракција. Од 8 - 10 посета Нотр Даму, 10 до 14 обилазак Лувра, 14 до 15 пауза за ручак и од 15 до 16:30 туча са полицијом, (не ваља на празан стомак).

Испливавају "духови прошлости" или како се то колоквијално каже "гурање ствари под тепих". Одвише дуго времена је Запад себе сматрао неприкосновеном и одавно сазрелом особом која је прележала дечије болести, међу којима стоји било какво истицање различитости, а у самом центру - расизам. Међутим, болест није прележана, већ су се понашали по принципу "одшетаћу га" чиме су своје здравствено стање довели у тако тежак положај да је питање да ли организам може уопште да преживи? Мржња се раширила по свим могућим поделама, те тако данас налазимо акциони расизам, код белаца или уопште Запада према "инфериорним" осталима, и реакционарни расизам, од "инфериорних" осталих према белом Западу. Додуше за сво то време Запад није имао никакав проблем да указује на болести других народа, пре свега својих политичких непријатеља, дакле Руса, у великој мери нас Срба, те коначно данас, понајвише, Кинеза. То нам све говори да су разни центри, установе, удружења, фондови који су у средиште свог фокуса стављали истицање борбе против сопствене прошлости, често били искључиви у томе и да нису успели да такав проблем увиде код својих ментора, али су итекако знали да се понашају као лекари специјалисти, иако је њихова лиценца дата из руку оних који ни сами немају диплому. Како ће се развијати борба на Западу, куда ће даље ићи и колико ће се преливати на Исток, за сада је сасвим неизвесно, али је нешто друго посебно интересантно што овај наш свет смешта још дубље у Орвеловски понор.

Доктринација расизма

Сукобом са сопственим расизмом почели су да се усвајају приручници о томе шта значи бити "исправан човек" данас. Иако прича није новог датума, присутна је већ више од пола века, сада почиње да добија невероватне обрте. Кажу да су црни животи важни али ако кажете да су сви животи важни рећи ће да сте расиста. Да ли то значи да је црн живот сада постао важнији? Ознаке са поносом су такође посве занимљиве. Најпознатија је свакако поносан сам што сам геј, или рецимо опет на нивоу расе поносан сам што са црн, али ако бисте рекли да сте поносни што сте стрејт, или да сте поносни што сте бели означени би сте били као расиста, сексиста, фашиста, хомофоб или још неки епитет из "ултра десних елемената". Разумео бих да није прихватљиво да кажете да сте поносни што нисте црни, или геј, или жена, али зашто је једна ствар за понос а друга није, док би наводно све то требало да буде једнако? Универзалност идеје је оно што фали либералима на Западу, па ћете тако моћи да будете црни или жути, Хиспано или жена, геј, подржавалац Демократа, али не дај Боже да кажете да сте бели мушкарац који воли жене и притом гласа за Трампа, онда сте одједном проблем и са вама нешто није у реду, те вас тако и третирају као да сте болесни (сећам се да је овде често истицано како хомосексуалност није болест)! Са друге стране на једном страначком скупу је Бајден, који је иначе кандидат Демократа на предстојећим председничким изборима, рекао једном црнцу да не може да буде црнац ако гласа за Трампа. Да подвучемо: бели Американац је рекао црном да не може да буде црнац!!! То није наишло ни на какву реакцију данашњих демонстраната, иако би то могао да буде фантастичан слоган уместо данашњег - Не могу да дишем!

Новоговор

Све нас ово доводи до саме суштине проблема. Сви покрети који долазе из центра, из неолиберализма, имају заправо за циљ одбрану постојећег поретка, иако начелно изгледа да су они изузетно прогресивни и да мењају свет. Вратимо се на референцу "исправан човек". У Орвеловој 1984 као коначан стадијум поробљавања људи истакнут је новоговор. Власти избацују један посебан говор бирократије којим је јасно дефинисано шта и на који начин сме да се каже. Пошто је говор темељ мишљења и критичког расуђивања, његовим сужавањем, односно стварањем новоговора, улази се у ум појединца чиме се исти коначно уклапа у "новог човека". Ово ће бити све више присутно у нашем јавном простору, политичком и културном, а посебно у простору филма.

Цензура

Филмски језик може функционисати само ако постоји слобода мишљења и слобода говора. Уколико тога нема, ако пред ауторе буде стављано како ће смети, или како би било добро, да називају поједине расе, колико ће која раса моћи да буде заступљена на екрану, да ли ћете моћи да снимите филм у којем не постоји ниједан хомосексуални лик, да ли ћете морати да имате исти број мушких и женских ликова и како ћете на крају приказати све те групације, филмски језик ће постати преоптерећен новоговором што ће потпуно уништити филм! Некада су код нас постојале цензорске комисије које су водиле рачуна о томе чиме се ваш филм бави и како су приказане оне идеје које су биле важне за власт и друштво. Уметници ће данас бити притиснути једном доктрином која сама себе поништава, зато што се не залаже за оно што у начелу прокламује. Већ су почели обрачуни са "проблематичним садржајима" из прошлости.

Том и џери су одавно оптужени за расизам, сада је на ред дошло Прохуајло са вихором, док ће сутра то бити Таксиста зато што Мартин Скорцезе, који иначе глуми епизодисту у филму, каже да му се жена: Јебе са црњом (nigger); и сви ти филмови ће бити "бункерисани" и склоњени од јавности. Велике корпорације попут Нетфликса откупљују права на дистрибуцију свега могућег и врло је вероватно да у скоријој будућности неће више бити ничега да се гледа до кича који се буде снимао, а који ће пратити линије владајућег, догматског, новоговора чиме ће се стварати привид излеченог друштва.

Филм истргунт из контекста и времена није тешко прогласити расистичким. Тиме је потпуно одузета естетска категорија а филм постао објекат посматран са чисто политичког аспекта. Даље ће се на вас као гледаоца вршити притисак да не гледате овакве филмове зато што тиме подржавате расизам и самим тиме постајете расиста. Запад је одавно изгубио сваки компас морала и слободе, те за мисао и филм, као њеног интегративног дела, долазе црни дани.