Беседа оца Гојка
Говор одржан 14. јуна 2020. године испред храма св. Јована Владимира у Бару окупљеном народу на литији:
Драга браћо и сестре, драги Барани, господо хришћанска, Помаже Бог! (Бог ти помого! - одговара народ). Нека нам је на здравље данашња недеља свих светих и ове, Петровске покладе, како се то зове у народу и у цркви, ова недјеља, овај први дан пред почетак сјутра, ако Бог да, Петровскога поста, вријеме поста и молитве, у ком времену дочекујемо један од великих црквених празника, ако Бог да, сабор светих апостола Петра и Павла, у народу познатији као Петровдан. Као што рече отац Слобо, ми смо вечерас што по нужди, а што по оној мудрости на које призива Христово јеванђеље када Господ каже апостолима – Будите мудри као змије, а безалени као голубови; и по тој мудрости смо призвани да не дозволимо, да не дајемо повода злу да крене на нас, а колико сам чуо, ово добро сад слушајте, већ су исписани позиви за свештенике барске да се свакако вечерас јаве у полицију због тога што смо ми овде у овој порти на (уааааааааааа), али, али зато, за то што је народ у црквеној порти или што се каже у црквеноме шјену, како то каже наш народ, за то нека дођу нека нас броје, и нека пишу пријаве слободно (аплауз). А ова литија која је сада са Божјом помоћу кренула, као што рече отац Слобо, као онај ход на цркви, знате како изгледа на светој литургији кад сви стоје а изађе поп са јеванђељем или са даровима и прате га штечеви, она ће свакако дати благослов овоме граду и освештати улице града Бара, како је рекао (аплауз), како је Господ рекао – Гдје су, гдје су двоје или троје у име моје ту ћу и ја бити са њима; а тамо у овој литији је троје и троје и троје да, ево већ сад се не могу ни они избројати али о томе сам пребројавању мислио још нешто да вам кажем на самоме крају. Моја је дужност као свештеника да подсјетим и себе и вас на чињеницу да нас Бог гледа, исти онај Бог, али потпуно исти онај Бог који је наше прародитеље извео из раја и реко им – Ајте сад изађите из раја; а онда им на неки начин реко – Ја вас чекам да се вратите; о томе говоре свети оци и цијела наша црквена књижевност, тај исти Бог и нас гледа овдје, и у Бару, и у Подгорици, и у Никшићу. Ево чули смо да је народ после молебана сам кренуо улицама Никшића, зато што та литија није била пријављена, а ми овом пријављеном да покажемо да смо господа, не (аплауз), нијесу, нијесу господа они који срљају или који, знате како онај који није храбар и који је кукавица он срља и виче и псује и виче – Дођи вамо! и – Ај да се бијемо! и тако даље, а знате како витез заказује мегдан, каже – Но се спреми, изађи, бирај мјесто за мегдана! тако се каже (аплауз). То је реко поп Мило никшићкоме капетану Мушовићу. Немојте да ово никшићки капетан има везе са нечим, с нечим другим (смех), значи полако, биће мјеста не за мегдана, не дај Боже да се неко са неким бије, него биће мјеста и времена да се добро објаснимо и да свакоме нацртамо, ако некоме није јасно, да ми наше светиње Не Да Мо! (аплауз, тако је, Не дамо светиње, Не дамо светиње).
Е зато (Не дамо светиње, Не дамо светиње), е зато, браћо и сестре, зато нема ниђе срљања. Тај Бог који гледа наш повратак у рај, јер све што радимо, сваки долазак наш на литургију, и овај, ова литија која је кренула и ми што смо овдје остали, и ми што чекамо, ако Бог да, следећу недјељу, све је то пут у рајско насеље. А и онај пут Мојсије кад је кренуо из Египта, кад је, сјећате се оне приче из Библије, пита Мојсије фараона – Пушти ме се овим народом да идем; пази слушајте ово - Пушти ме са овим народом да идем да се помолим Богу. Каже фараон – Па ајде. Па не прође пуно времена, а каже Свето писмо, отврдну срце фараону па не да народу да изађе. А Мојсије каже – Па што ме не пуштиш? – Е не дам! Па онда он каже – не дам! А онда га задеси једна невоља. Па онда – Пушти – па – Не дам – па – Пушти – па - Не дам. Десет пута тако! Није било лако покренути се из Египта. Није било лако покренути се из толико година ропства. Није нама лако изаћи из овога мозга који је у ропству већ педесет и више година, не може то ајмо да кренемо, видите нешто нас вуче (аплауз), вуче нас нешто назад. А ко то, а ко то вуче назад? Ко то вуче за рукав? Онај брат наш који је, нико и ништа не разумије и који је навикао да слуша господара. Прво је навикао можда неки његов предак да слуша комесара, а сад овај слуша господара, и то је наш брат! И ми, није нас, фала Богу, још нико напао са неба, и нико није прешао преко овога брда да нас нападне него ми из куће још не можема да, да, да се разумијемо. И ми смо као оно пиле које кљуца у ону кору и кљуца и кљуца, и често пута ти се чини нема шансе да ће пробити, а Бог уредио да он то пробије, и не само да пробије него да му крила ојачају и да стоји у гњезду, па је онда Бог уредио да му је и то гњездо мало него лети, и ено погледајте како (показује ка небу) ове птице лете, не можеш их (аплауз). Е тако ћемо и ми! Треба пробити (аплауз) треба пробити љуску, па треба, треба се свићи у гњезду, па треба изић из ње, четрдесет пуних година Мојсије је водио народ кроз пустињу, и данас што год митрополит објави, што год поп каже, што год, сви смо ми данас на друштвеним мрежама и сви, таман као да смо сви скупа у оној пустињи. Данас кад погледате карту куда су Јевреји ишли кроз свету земљу, кад видите ту путању, они су се врћели укруг четрдесет година. И данас кад чујем, кад видим коментаре и кад једни са другима причамо и кажу – Ма шта ви горе, шта ради, шта чекате више? Шта ради Амфилохије? Шта оћете ви попови? Што се... – па није то зато што неко тако оће, него је Бог уредио да се једно време, таман, вртимо укруг. Тачно не знамо на коју бисмо страну. Би човјек право, испред њега брат. Би човјек назад, узеће нам светиње. Нит тамо ни вамо (аплауз). Не може човјек, као онај, као онај владика Данило из Горскога вјенца који каже - Стани крени, стани крени; а онда они око њега, они његове војводе – Ајде, владико, више што се мрчи кад ратоват нећеш? За што си нас овдје скупио? – а (неразумљиво) каже – Као она ђеца која не знају ништа ни тамо ни овамо; није Његош из, из досаде смислио ту сцену, него то је мука која је пратила свакога цетињскога митрополита. Поклаће се – каже – браћа међу собом. Па што ћу онда? Што ће ми онда владичанство, и што ће ми онда светиња, и што ће ми онда црква. А опет, не можеш пуштити лудоме брату да он изврне светињу наопако. (аплауз, тако је) А који је, а који је луди брат? Онај који каже да је овај скуп, скуп лудака. (аплауз и смех) Е онда, па се, па се молимо да се и тај брат опамети.
Ми смо данас, браћо и сестре, Бог је уредио у ову недељу свих светих да прослављамо недељу свих светих, који је то дан? То је дан који се слави послије, то је неђеља дана послије Духовдана, и та нам, и овај нам дан показује, браћо и сестре, да све има неки свој ред. Све има неки свој поступак. Прво је Господ кренуо у Јерусалим, сјећате се, на магарету, весеље народно било – Ево га цар! (неразумљиво) благословен који долази у име Господње; све је било као оне наше литије у јануару и фебруару, а онда је наступила таман као нека корона. Исти тај народ се одједном збјежао у сваки ћошак и остао Господ сам без иђе икога, разапет на крсту. Послије пет дана, исти народ, и онда је изгледало таман као што је и нама изгледало у корони, само да сам, само да вам препричам оне коментаре по друштвеним мрежама – А нема више литија, нема више митрополита, нема више цркве, сви су се препали, једна корона вас препала и тако даље. А погледајте слике данас из Плужина, из Никшића, из из (аплауз), из Берана, на све стране народ (аплауз), народ једва чекао да изађе да се надише чистога ваздуха у коме нема ни вируса ни бактерија него само благослов Божији у који је дух свети сишао на апостоле. Тако то иде тим редом. Господ се, кад је васкрсао из мртвих, четрдесет дана јављао само својим ученицима. Питам ја вас, браћо и сестре што мислите, што се васкрсли Господ није јавио Понтију Пилату? Што није дошао пред њега да му каже - Аха, видиш, џаба си ме разапињао, ево ја сам васкрсао; зашто се то није десило? Зато што је Бог уградио у цијелу творевину један владајући најважнији принцип, принцип љубави и повјерења. Нема шта да се показујем ономе који ме не воли и који у мене не верује. Нема шта да му цртам. Могу да му цртам, да му објашњавам, тај не вјерује. А онај који вјерује не треба ништа да му објашњавам, тај иде, тај тај тај срце даје, тај крв даје (неразумљиво) како се оно каже. Зато се Господ јављао само својим ученицима. И вазнио се на небо и дух свети сишао на апостоле и тако је Црква настала, и зато после Духовдана, кад је Господ завршио то што је имао славимо недељу СВЕТИХ ЉУДИ!
Како могу бити свети људи, а исто су то људи таман као и ми. Исто су то све мајчини синови и шћери, ти свети људи. Потпуно смртни људи и кад ви погледате, молим вас прочитајте Посланицу Галатима светог апостола Павла, како Павле каже да је Петра искритиковао пред свима и да му је све сасуо у брк – Што ти овако а што ти онако! Ево сад ћу да ти кажем; и тако даље. Два света апостола Петар и Павле, па су се посвађали као нико. Па погледајте наша два света: свети Петар Цетињски и свети Василије Острошки слава му и милост. Како су они два различита човјека потпуно. Овај један викао, водио ратове, проклињао, благосиљао, овај се жив није чуо у Острогу, слава му и милост свети Василије. А данас ћути свети Петар, а свети Василије на сав глас виче. Јер свети Петар се (аплауз), свети Петар Цетињски, славу и милост, напричао се до краја свијета и вијека, и навикао се на Црногорце, и благосиљао се на Црногорце док је свети Василије ћутао. Сад су замјенили улоге. А поред њих, између њих, у Ждребаонику свети Арсеније, ученик светога Саве, старији од обојице, већи од обојице, прије обојице постао свети, ено га умирио се нико за њега скоро не зна. Питајте у пјацу барску, или у подгоричку, или у никшићку зна ли ко за светог Арсенија? Осим ових људи што у цркву долазе ко би вам рекао ко је свети Арсеније Косијеревски и Ждребаонички? Ученик и наследник светога Саве, онај који је ни мање ни више основао Пећку, манастир Пећку патријаршију. Арсеније Ждребаонички и Косијеревски. Толико се умирио (аплауз), што би рекао народ жив, пазите жив, жив се не чује. И сад то су три свеца и четврти Стефан Пиперски, пети или први (окреће се на кратко ка храму) свети Јован Владимир, па кад их видите, па то су све различити људи. Па ту нема калупа, ту нема некога секташтва, знате како изгледају секташи сви у исте кравате, сви у исте оне сакое, сви нешто тако, сви се исто смију, сви исто причају, све из једне књиге читају, а наша црква је жива црква. Сви свети а сваки различит! То је (аплауз), то је наша шанса јер колико смо год различити сви смо призвани да будемо свети. Не мора нико да личи на Амфилохија, или на Јоаникија, или на Марка попа, или на попа Јанка. Него свак нека иде својим путем уз Божији благослов, па ћемо се неђе једном, пазите неђе, срести, а сви знамо ђе је то у Царству небеском (апалуз).
А овај живот, браћо и сестре, он пролази. Они да Бог, да Бог опрости што то спомињем, али спомињем нешто што је Бог створио, они сперматозоиди, оне јајне ћелије од којих смо настали (пуцкетање прстима) њих више нема, распали су се, настао је онај плод. Па је тај плод био у, у мајчиној утроби, има ону, има ону како се зове (не може да се сети), оно што га везује са мајком, па се и то распало. Па врис, пупчана врпца, па вриска, па плач, па крв, па нема! Па ђе су оне патике, ђе су оне патике што сам их први пут обуо кад сам кренуо на фудбал? Ђе ми је први фудбал, ђе ми је буквар? Све се то распало, нема ништа! Идемо даље. И овај ће се живот распаднути, неће остати двије кости од нас да нађеш у гробу. Али ће зато наша и тијело и душа бити сачувани у Царству небеском. Зато смо ми храбри (аплауз). Ми нијесмо храбри зато што идемо у теретану, зато што пијемо протеине, зато што имамо три, четри пиштоља, зато што имамо паре да дамо на камату или да узмемо, зато што шмрчемо, зато што имамо некога, тамо, у влади, при влади, ми смо храбри јер знамо да овај живот пролази (аплауз, тако је), и да има нешто прече, не нешто, него доста ствари пречих од овога живота. И само кад то знамо овај живот има вриједности. И зато су се властодршци прерачунали, мислили су да могу хришћани да се изброје. А како да се изброји кад ни ми сами не знамо што у нама спава! И колико има, колико људи има у једноме човјеку! Како каже Његош за игумана Стефана (чита из бележнице) – да ми не знамо, да ми не знамо што у нама спава. Како каже један пјесник шпански, данас сам добио ту пјесму, кратка је, прочитаћу вам је. Човјек се зове Хуан Рамон Хименез, каже –
Ја нијесам ја. Ја сам тај што хода поред мене, а не видим га.
Којега каткад назрем и којега каткад, богами, и заборавим.
Онај који ћути кад ја причам.
Онај који прашта и кад је благ кад се ја љутим. Који иде тамо ђе мене нема.
Који ће остати усправан и кад ја умрем.
– Ееееееееееј, председниче владе и председниче државе, бар мене има још петорица, а још ових људи има још петорица! (аплауз) Зато нас не можете избројати и зато немојте да се бојите да смо ми извор заразе јер за нас не пријења никакав вирус, ми смо већ заражени Божјом љубављу. А сваки доктор ће ти рећи онај који је заражен тај више нема што да се зарази. Е ми смо заражени и Божјом љубављу, и Божјом храброшћу, и зато ми смо corona free зона (аплауз) овдје, наш народ би реко ми смо здрави, прави али ето наша влада, морамо да користимо, Боже опрости, стране изразе да им кажемо да смо здрави и прави, па кажемо ми смо corona free зона овдје у цркви (смех). Ми ћемо, ако Бог да, од сјутра почети Петровски пост, вријеме поста и молитве. Зна се како иде вријеме поста и како ко може да пости, и нико никоме не гледа у тањир, и нико никоме не броји молитве, али је прилика и вријеме да свак онако како може пред предстојеће дане који су неизвјесни јер смо тек кренули, тек смо изашли из ропства. Онога дана кад је народ Црне Горе изашао на улице у ономе броју да каже – Не дамо светиње! И нећемо овај закон! – тада смо кренули из египатског ропства. Тада пита неко, пита неко, каже – Што су изашли ови људи? Је ли због закона; па онда неко каже – Ма није то само због закона, него и због Косова; а неко каже – Ма није због Косова, него и због НАТО-а; а онда неко каже – Ма, то је и због Косова, и због Голога Отока, и због братске крви, и због тога што су цркве (аплауз) биле затваране, и због тога (аплауз), и због тога што нијесмо смјели писнути, а лагали смо и измишљали да нам бране, него смо били кукавице и, и бојали смо се свога лада, а онда је дошло вријеме да кажемо не боји се више ничега, ја кукавица излазим и од данас нема нико јачи од мене на овоме свијету. Више нијесам кукавица! (аплауз, Тако је) Данас, браћо и сестре, славимо светога Јустина филозофа мученика. То је један храбри, велики човјек из првих вјекова цркве Христове, који је био филозоф, учен човјек и који је писао, пуно писао да објасни да хришћани нијесу оно што им се збори, а зборило се да су хришћани, иду у катакомбе, у неке подземне цркве и они тамо се причешћују тијелом и крвљу Христовом. А кад су чули римски незнабошци да хришћани једу тијело и крв рекли су - То су људождери; па су онда рекли да – Хришћани не поштују римскога цара; а није био, није било у питању поштовање цара као цара, него је било питање што је римски цар се представљао да је он Бог. Та велика империја, пазите, римско право, римска купатила, римски мозаици, римски филозофи, римска умјетност, римски градови, римске легије, цивилизација почива на тим темељима, али та држава, замислите, имала је једну велику грешку, њен цар је мислио да је Бог! И онда су хришћани рекли поштујемо како не, и законе, и право, и улице, и правила, али, богами, има само један Бог којем се клањамо, не клањамо се никаквоме цару, па да је што кажу, одзлата. Јер ако је цар одзлата, а мисли да је Бог (аплауз) знате што, знате што, Барани, ако је цар од злата, а мисли да је Бог, онда је то златно теле (смех, аплауз). И ми, а ми се не клањамо златноме телету. Мојсије, онај кога сам поменуо на почетку кад се попео на гору па га није дуго било, као што ми данас знамо да гунђамо на митрополита и понекога попа, што поп прича и што је реко и треба и, није поп, није поп Бог, може и поп често пута да погријеши, а посебно гријеши онај поп који пуно прича, што више прича то су веће шансе да погријеши, али Бог то све неђе измјери. Што кажу, сви гријешимо, а Мојсије отишо на гору и није га било четрдесет дана, и замислите тај народ, односно сви ми, то смо сви ми, народ то смо ми, ми ови ноћас овдје, ђе је Мојсије? Нема га, шта му би? Народ који је видео како се отвара Црвено море, народ који је прешао кроз море као по сувоме, он је рекао - Нема онога Мојсија ајде да направимо златно теле; и онда када је Мојсије сишао са брда и када је видео то златно теле разбио га је у парампарчад. Ал је било златних комада те ноћи, тога јутра, можете мислити како су се напунили џепови. Од, од, од тога лома идолопоклонства. Е тај Јустин филозоф, није му било, пазите он је писао апологије, он је бранио цркву од лажних оптужби, он је бранио цркву од тога, од тих оптужби који су се лажно приписивали цркви као што се нама данас лажно приписује да само, замислите, непријатељи Црне Горе, или да не поштујемо државу, или да не знам шта више измишљају о нама, да смо против здравља, да уносимо вирус и тако даље. Ево вечерас се појавила информација а ви, ајде да, да вас питам шта мислите колико је тачна? Да се појавио један случај корона вируса импортован у Црну Гору, баш данас (смех, мало сутра, добар виц). Е што каже ова сестра то ће бити мало сјутра, а сјутра кад осване опет ће бити мало сјутра. Тај филм нећете гледати! (неће, аплауз, тако је, Не дамо светиње, Не дамо светиње). Или што, или што рекоше за једнога, нашега, књижевника који се баш није прославио у политици, а то можемо рећи за поједине људе из наше власти – Нијесмо читали све што су написали, ал смо их прочитали! (смех, аплуаз, тако је). Ми смо ових дана, то сте могли да чујете, послали писмо и Европској комисији, и страним амбасадама, и овој нашој влади, и рекли смо им да тачно видимо какве су њихове намјере што се тиче преговора о закону, видимо и колико је њима стало да се овај закон поправи, све је то нама јасно. Али смо им рекли да их чекамо још док не прође овај Петровски пост, мада што се мене лично тиче и већина нас овдје немамо се што чекати, видимо колико је њима до правде и до закона, али ћемо чекати док не прође Петровски пост, а даље од тога више причати нећемо. Нас водити у њихове предизборне (аплауз), ни тај филм неће гледати. Али онда ћемо имати потпуно право да из пуних уста кажемо све што мислимо и о начину како се влада и како се доносе овакви закони. Али сад је све у њиховим рукама, имају мјесец дана да поправе, да исправе, да макну оне погрешне чланове и да напишу како треба. До тада ми ћемо бити упорни, следеће недјеље, ако Бог да, још бројнији, следеће недјеље још љепша литија, па оне тамо још љепша (аплауз, тако је) и ми одавде никуд не идемо, само ћемо се сад мало размаћи јер ево литија се враћа да уђе у храм. Бог вас благословио, и видимо се, ако Бог да, следеће недјеље опет на истом мјесту. (аплауз)