Реганови суперхероји илити како је Империја узвратила ударац
Идемо мало у прошлост у највећи "рат" у историји човечанства - Хладни рат. На једној страни САД на другој СССР, два антипода вечито сукобљени око идеологија у које ни саме нису веровале. Довољно је било у то време неког оптужити да је комуниста, иако о комунизму не знате ништа, па да исти заврши у изолацији и на електричној столици - ово прво је добро на својој кожи осетио Чарли Чаплин. Са друге стране сте упорно спречавали људе да побегну од благодети утопије зване социјализам. Лепо је Михиз приметио како су током историје подизани зидови како би се непријатељ спречио да упадне на вашу териоторију, само је комунизам подизао зидове како би спречио људе да побегну напоље. Тај зид, познатији као гвоздена завеса, одвајао је дуго два света поставивши таблу за игру - Хладни рат.
Американцима није ишло како треба, загрцнули се се на кост у Вијетнаму, где су жестоко потценили Вијетконг и њихову упорност да сви до једног изгину како би избацили империјалисту из Индокине. Овај сукоб се са свим својим страхотама трајно урезао у колективну свест Американаца што је морало да се одрази и на стваралаштво. Међутим, у овом тексту неће бити речи о таквим филмовима већ о опоравку Холивуда и својеврсном "прању" од овог сукоба.
Године 1980. на власт у Америци долази Роналд Реган. Некада холивудски глумац, потом гувернер Калифорније - где је остао упамћен по прилично бруталним методама обрачуњавања са студентима. Свака држава вежба дисциплинске методе на студентарији, то је природан пут у којем отац бије сина како би од њега створио човека - видимо докле се код нас са тиме стигло. Елем, Реган је постао председник и Холивуд је ушао у Вашингтон, или је Вашингтон ушао у Холивуд, како год ти драго, читаоче, чиме је створено савезништво које је имало јасан циљ. Требало се прилагодити ситуацији пораза у Вијетнаму, преокренути је у своју корист, те вратити Пентагону стару славу како би млади наставили да остављају кости по ратиштима, само сада на Блиском а не Далеком Истоку.
Идеја, касније велике франшизе Star Wars, била је да прикаже Вијетнамски сукоб кроз галактичке ратове. Зла Империја - Evil Empire, врло јасан назив да не дође до забуне ко је добар а ко лош, представљена је као сурова организација која на тоталитаран начин управља галаксијом. Насупрот њој стоје побуњеници који се боре за слободу; није тешко уочити већ након првог гледања да Зла Империја представља САД док су побуњеници Вијетконговци који се боре против окупатора. Али, гле обрта, Реган доласком на власт почиње да користи назив Зла Империја у свом дискурсу и да њиме етикетира највеће непријатеље - Совјетски Савез.
Тако су се Император и Дарт Вејдер преселили из Вашингтона у Кремљ, а Star Wars почео несвесно да ради за Вашингтон. Међутим, било је и пројеката који су свесно учествовали у новом таласу Холивуда - Регановом таласу.
Серијал филмова Рамбо на добар начин илуструје ово о чему смо говорили до сада. Први део представља типичну причу о војнику, повратнику из Вијетнамског рата, за којег нема места код куће због тога што оличава пораз и као такав бива одбачен од друштва. Други део одводи Џона Рамба у Вијетнам да се обрачуна са комунистима. Дакле САД се враћају назад да победе комунизам - кад већ нису успели у стварности учиниће то у филму - то ти је, читаоче, преокретање Вијетнамског рата у корист Америке, и филмско претварање пораза у победу. Коначно, у трећем делу Рамбо одлази у Авганистан да се обрачуна са Совјетима и помогне муџахединима у борби за слободу (занимљиво филм је посвећен авганистанском народу, који ће после само 13 година осетити "америчку слободу").
Свега након годину дана од трећег дела пада Берлински зид те са њим и комунизам, тешко да је ово случајност, али, читаоче, то сам процени.
За Вашингтон је било важно да прикаже своју војну супериорност и војнике изванредних способности и ратничког умећа. То је значило да је потребно пронаћи глумце који ће представљати надљуде у сваком смилсу те речи - физичком, интелетуалном, психичком - али ипак хуманом који увек имају виши циљ, који ће да оправда бескрупулозност протагониста. Поред већ поменутог Силвестера Сталонеа ту спадају Арнолд Шварценегер, Жан Клод Ван Дам, Долф Лундгрен, Том Круз, Брус Вилис, Стивен Сигал итд. Јасно је да се не ради о глумачким громадама већ, па, само громадама.
Типични филмови који представљају супер војнике би били Top Gun, Predator, Alien 2, Comando. Са друге стране имамо и филмове такозване непосредне опасности Red Dawn (постоји и римејк да се не пређеш, читаоче, па да губиш време на такву глупост), Die Hard, Rocky IV, Red Heat. Одлични моменти у овим филмовима су рецимо сцене у којима се двојица јунака рукују па имамо крупно на напрекле бицепсе прошаране венама, те гомила сцена у којима су мушкарци голи или у топлесу (нису се безвезе дизали толики тегови).
Овде морамо да истакнемо сцену одбојке у филму Top Gun због које је Том Круз завршио на немалом броју зидова женских соба, и још већем броју некада популарних тинејџ часописа који су отишли на ђубриште заједно са Пан Еротиком и Зеком Милионером.
Можемо да закључимо да је Америка нашла нову снагу 80-их година, произвела велики број невероватних глупости, али и сасвим пристојних филмова (већина које смо поменули овде) и утрла пут победи у хладном рату и распаду СССР-а. Од тада више није било потребе за нашим надљудима отишли су у пензију. заменили су их неки нови суперхероји који могу да лете, да се смањују и да новцем купе шта год хоће само једно не могу - да направе крштен филм.
