Adventureland

Пред нама, читаоче, не налази се врхунско ремек дело. Сумњамо да ће се наћи у неким великим томовима филмске историје, једва да ће бити поменут у некој фусноти, па ипак Adventureland представља филм који је обавезна литература. Са једне стране можеш да се користиш њиме да би смотао неку рибу, ако си од оних који злоупотребљавају филмове, или боље рећи ако употребљаваш филм да би злоупотребио неку несрећницу. Са друге стране рибе ће обожавати овај филм јер не траје предуго да се изгуби напаљеност, док опет ако ствари крену да иду на твоју воденицу можете и да прекинете са гледањем и да га никад после не погледате и нећете осиромашити духом. Дакле један обичан филм који није грех не погледати али ако се ипак одлучиш да га погледаш, што је наша дубока жеља, овај текст би могао да ти помогне да га боље разумеш.

Филм спада у талас независних филмова, такозване indy продукције, иако је рађен у Холивуду. На том таласу се налазе још Superbad, Juno, Scott Pilgrim vs the World; оно што је слично овим филмовима јесу донекле исти глумци које глуме у њима, те што су главни јунаци млади људи, тинејџери или људи у радним 20-им годинама, који се налазе у преломним тренуцима својих живота и што је улога старијих маргинализована где се родитељи појављују само као статисти. Радња филма је смештена у 80-те године и прати главног лика Џејмса који лето пред одлазак на факултет ради у забавном парку "Adventureland".

Ни одабир времена ни забавни парк као место радње нису случајност. Осамдесете године су успон неолибералне политике, која је, поред многих ужаса које је донела са собом, онемогућила људе да добију квалитетно образовање, јер је исто постало прескупо, док је "Adventureland" у ствари САД, које су овде приказане као један огроман луна парк у којем се млади људи сналазе.

Наш јунак ради на одељењу "игре" где сазнаје како су све справе које су намењене посетиоцима како би се надметали за награде (најчешће плишане играчке) намештене. Криви обручи, шешири који су залепљени за главе лутака, златне рибице које су мртве, цеви ваздушних пушака које су криве; све то стоји у наративу да би се подвукла црта преваре у којем се налази америчко друштво.

Џејмсов најбољи пријатељ или боље рећи колега јесте симпатични Јеврејин Џоел, чија је опсесија словенска књижевност, пре свега руска, али који је сиромашан па не може да иде на факултет. Овде су две ствари битне. Прва је недоступност школства због материјалног стања и у исто време, што је, такође, допринос неолиберализма, неисплативост студирања нечег за тржиште тако тривијалног као што је руска књижевност. Друга ствар је архетип сиромашног Јеврејина којим се разбија стереотипни мит о богатим Јеврејима који контролишу свет. Ту је и велика љубав Џејмса - Ем, интелигентна девојка која не трпи нетолеранцију и има узвишене циљеве иако је заправо тежак лицемер. Чак ни катастрофална глума Кристен Стјуарт која је игра у филму није лоша. Томе је разлог што "глумица" Кристен нема баш пуно мимике, да будемо прецизнији има једну фацу која је прилично неутрална, стога је њен лик добио дубину јер никад не знамо о чему размишља, да ли је заљубљена, срећна, несрећна, бесна, задовољна, тужна, завидна... све је то иста експресија. Можда би требала да игра покер када јој пропадне глумачка каријера, ако већ није.

Верујемо да је због радње и лика она намерно изабрана да својом интерпретацијом донесе неку неизвесност у филм, иако филмска радња не спада у жанр напетих прича пуних заокрета и невероватних обрта.

Наравно не треба бити наиван па мислити да су време и место радње специфични, односно да се не могу пренети у неки други период или неку другу локацију, рецимо овде и сада. У томе лежи успешност овог филма, зато што је постигао универзалност времена, простора и радње. Овде бисмо морали да приметимо једну важну ствар - просто је невероватно да гледајући филм уопште немамо утисак да се дешава у прошлости. Костимографија, сленг којим се служе глумци, фризуре, мода, ништа у овом филму не личи на 80-те. Могли су убацити један минивал ако ништа друго. Једини утисак да се ради о том периоду добијамо кроз музику у хиту Falco - Amadeus, и кроз једну секвенцу филма која се дешава у дискотеци. Право је питање зашто је то тако? Да ли је то била намера редитеља или једноставно не зна како су изгледале 80-те? Никад није гледао ниједан филм из тог периода? Тешко да је тако с обзиром на то да је редитељ Грег Мотола рођен 1964. године, и да је проживео 80-те, те овај филм изгледа има биографске елемeнте. Зашто онда прошлост у филму не изгледа ни приближно ономе што ми знамо о њој? Један од одговора би био да је редитељ желео да приказујући 80-те као садашњост по својим спољашњим карактеристикама, истакне како је време одвијања радње заправо садашњост, односно тренутак када је настао филм (2009). Ако је тако онда морамо да признамо да је поступак промашен, зато што свако дело (овде се не ради нужно о филму) говори о времену у којем је настало, без обзира да ли се радња у делу дешава у тренутку настајања, прошлости или будућности. Да ли ће моћи да се односи на тренутак у будућности у којем ћеш гледати овај филм, читаоче, већ је питање квалитета самог дела, али то смо већ истакли када смо рекли да је филм постигао универзалност. Дакле увек је актуелан. Можда је са друге стране идеја да филм не личи на период који описује тај што је естетика 80-их једна велика бљувотина и добар део филмова из ове епохе је баш због тога негледљив, па се хтео избећи такав ефекат, значи чисто естетске природе. Одговор би могао да лежи у години производње филма 2009, годину дана пре тога се догодила светска економска криза која је заправо уништила концепт неолиберализма који се налази у фокусу филма. Adventureland би према томе могао да представља омаж неолиберализму машући му док исти одлази у пензију. Сама чињеница да многи људи и даље нису свесни да је неолиберална идеологија умрла је разлог што се овај филм налази на маргинама гледалишта и нема статус који заслужује. Можда време овог филма заправо тек долази.