Иди на Фест!

У Београду је у току света недеља, или боље рећи светих 10 дана у којој траје Фест. Значајна филмска манифестација на овим нашим просторима, од које је некад била већа само додела награда у Пули као својеврстан југословенски Оскар. Фест гази дубоко пету деценију и ускоро ће да напуни 50 година постојања и трајања. Свако ко је направио нешто вредно на пољу седме уметности у претходних пола века је у неком тренутку долазио у Београд на Фест, да ли као појединац који ће отворити фестивал или само као пуки посматрач. Фест је бег у магичан свет филма, или је барем то за нас, а требао би да буде и за тебе драги читаоче.

Зашто је Фест важан?

Селекција на Фесту углавном се врши према пропраћености појединих филмова на великим светским фестивалима (Кан, Берлин, Венеција...), поготову оних који су добијали значајне награде. Иако стојимо на становишту да су награде у сферама уметности бесмислене, и да није могуће поредити различита уметничка дела и давати једној епитет најбоље, ипак размишљање о филму, шта он представља и зашто су одређени филмови добри, други лоши, а тек неколицина генијална је сасвим легитимна и потребна. Такви филмови су по правилу увек били пуштани београдској публици и добијали добар одзив и дивљење.

Како бирати филмове?

Фест се у поселедњих неколико година проширио, па су почеле и да се додељују награде, нешто што личи на Оскара а зове се Победник, чиме је Фест изгубио невиност и постао још један у низу такмичарских фестивала а не оно што је био - Храм где се у филму уживало, расправљало и о истом размиљало. Ово је довело до тога да се број филмова удвостручио или можда чак и утростручио што је отежало појединцу да одабере шта ће да гледа. Чим се ради на кванититету ради се о паду квалитета који бројем покушава да се надомести.

Дакле како одвојити жито од кукоља?

Први савет - избегавати Холивуд. Гледати Холивудске филмове на Фесту је бесмислено из простог разлога што ће се сигурно пуштати у биоскопима, а на крају крајева лако ћете их наћи на интернету. Кад год сам гледао америчке филмове на фесту имао сам утисак као да сам са шведског стола одбрао ћевапе. Не можеш много да погрешиш, а могу да буду суви и неће те изненадити. А и ћевапе једеш сваки трећи дан, према томе иди на егзотику. Треба бирати филмове са непознатих говорних подручја, рецимо Скандинавија, Источна Европа и поготову Далеки Исток (Јапан, Кина, Тајланд, Вијетнам...). У суштини све оне филмове који нису уско везани за термин - Запад. Мислимо да појединац из Србије може много лакше да се повеже са темама  које нам долазе из ових делова света а не са изаканим темама које Холивуд рециклира већ 30 година.

Ако сте мало конзервативнијих убеђења онда бирајте филмове редитеља који су вам познати, опет не Американце, већ Италијане, Французе, Шпанце или баш старе куке Холивуда.

Други савет - избегавати домаће. Што се тиче домаћих филмова, или шире региона којих има доста, њих ћемо прескочити, зато што не памтимо добар филм са овог нашег заборављеног простора који је био вредан помена. Према томе ако идеш у тај суицид идеш на сопствену одговорност. Ако већ бираш домаће, ту опет предлажемо старију гадрду редитеља, никако ове млађе ауторе којима је само рат и депресија у глави а не живот и слављене истог.

Трећи савет - РТС. На крају да не заборавимо РТС сваки дан у току трајања фестивала пушта оне филмове који су добили добре критике и похвале публике, тако да треба гледати и нека ранија остварења или их се присетити.

Упркос свим проблемима од којих пати Фест је и даље највећи филмски фестивал на овим просторима. Поседује изузетну енергију која од пуког одласка у биоскоп прави спектакуларан доживљај спајања гледаоца и филма.

Према томе правац Фест.